O serbsko-polskich kontaktach (krótki chronologiczny przegląd do końca XIX wieku)
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, BeogradAbstrakt
The plurality of Polish literature in different forms is culturally diversified, withpolitical and historical contacts resulting in the appearance of modernism in both Serbia andPoland. The research performed by a Polish scholar from Serbia Miroslav Topić, has undoubtedlyshowed that essential changes in the poetry of Vojislav Ilić have coincided with him receivinga book of poetry (Poezye II) from the forerunner of Polish modernism Waclaw Rolicz-Lieder.It can, therefore, be assumed that this was the main reason in directing Ilić towards symbolism.The relationship between Rolicz-Lieder and Ilić also contributed to Polish language and literaturebecoming a subject in The Higher School of Belgrade just a few years later, in 1895. It should benoted that the Department of Polish language and literature still exists as a part of Slavic studiesin the Faculty of Philology at the University of Belgrade and the Faculty of Philosophy in NoviSad. Similarly, Serbian language and literature are studied in many universities in Poland suchas Warsaw, Cracow, Opole, Łódź, Gdansk and Torun among others.
Słowa kluczowe:
historical contacts Polish language Serbian language Polish literature Serbian literature Faculty of Philology Faculty of PhilosophyBibliografia
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
