Od ludu wybranego do narodu cierpiącego, wygnanego, tułaczego. Komplementarność motywów w literaturze staroserbskiej
Izabela Lis-Wielgosz
Instytut Filologii Słowiańskiej UAMAbstrakt
The paper regards a problem of realization and function of the motifs of emigration and wandering that occur in a complementary arrangement in Old Serbian literature. They consist of a specific scheme of presentation and exegesis concerning the historical, religious and cultural reality. The motifs are a characteristic strategy of the expression of collective fate – the tragic experience of the Great Exodus in 1690. They find an extraordinary realization in brief literary form – the notations wherein the motifs establish a definite semantic collection, combined with many already consolidated ideas and ideological constructions. That collection is to met with a favourable response of the subsequent cultural phenomena and conceptions, creating a unique image of the Serbian community. Those phenomena constitute a sort of topic structure, based on the already established imaginative conceptions, especially the messianic image of the “chosen nation” and “nation-martyr” that create a new character of the Serbian community, or make the previous one concrete, henceforth described not only in the categories of election and martyrdom, but also of “emigration from the Turkish land”, wandering and homelessness in the land of Hungary.
Słowa kluczowe:
motyw emigracji, motyw wędrówki, literatura starosłowiańska, struktura tematu, koncepty wyobrażeniowe, los zbiorowy, Wielki Exodus, naród wybrany, naród-męczennikBibliografia
Assmann, J. (2008), Pamięć kulturowa. Pismo, zapamiętywanie i polityczna tożsamość w cywilizacjach starożytnych. Warszawa.
Eliade, M. (1993), Traktat o historii religii. Łódź.
Gil, D. (1995), Serbska hymnografia narodowa. Kraków.
Gil, D. (2005), Prawosławie. Historia. Naród. Miejsce kultury duchowej w serbskiej tradycji i współczesności. Kraków.
Kudelić, Z. (2004), Katoličko-pravoslavni prijepori o crkvenoj uniji i grkokatoličkoj Marčanskoj biskupiji tijekom 1737. i 1738. godine. W: Povijesni Prilozi. 27/27, 101–131.
Leśny, J. (1988), Historia Królestwa Słowian, czyli latopis popa Duklanina. Warszawa.
Naumow, A. (1998), Berło innowiercy. W: Dąbek-Wirgowa, T./Makowiecki, A. Z. (red.), Obraz kapłana, wodza, króla w kulturach słowiańskich. Warszawa, 15–21.
Rapacka, J. (1993), Dawna literatura serbska i dawna literatura chorwacka. Zarys dziejów. Warszawa.
Zieliński, B. (1998), Serbska powieść historyczna. Studia nad źródłami, ideami i kierunkami rozwoju. Poznań.
Чакић, С. (1982), Велика Сеоба Србса 1689/90 и патријарх Арсеније III Црнојевић. Нови Сад.
Ћоровић, В. (1910), Утјецај и одношај између старих грчких и српских записа и натписа. W: Глас СКА. LXXXIV.
Ћоровић, В. (1938), Узајамне везе и утицаји код старих словенских записа. W: Глас СКА. CLXXVI.
Даничић, Ђ. (1861), Похвала кнезу Лазару. „Гласник Српског Ученог Друштва”, књ. XIII. Београд, 358–368.
Даничић, Ђ. (wyd.) (1865), Живот Светога Симеуна и Светога Саве, написао Доментијан. Београд.
Даничић, Ђ. (wyd.) (1866), Животи краљева и архиепископа српских написао архиепископ Данило и други. Загреб.
Деретић, Ј. (2000), Етиде из старе српске књижевности. Нови Сад.
Деретић, Ј. (2005), Културна исторуја Срба. Предавања. Београд.
Доментијан (1988), Живот светога Саве и Живот светога Симеона. Прев. Л. Мирковић. Књ. 4. Београд.
Гил, Д. (1997), Мит „изабранога народа” у старој српској књижевности. W: Српска књижевност и Свето Писмо. Научни Састанак Слависта у Вукове Дане. Београд, 97–102.
Кенанов, Д. (2000), Озареният Григорий Цамблак. По материали от Вилнюските ръкописнии старопечатни сбирки. Велико Търново.
Маријановић-Душанић, С. (1994), Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века. Београд.
Мирковић, Л. (1922), Монахиња Јефимија. Сремски Карловци.
Наумов, А. (2007), Служба св. Милутину, Краљу Бањском – проблеми теологиje и поетикe.
W: Бојовић, Д. (red.), Манастир Бањска и доба краља Милутина, Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици. Ниш/ Косовска Митровица, 229–236.
Палавестра, П. (1991), Књижевност – критика идеологије. Књижевне теме IX. Београд.
Павловић, Л. (1965), Култови лица код Срба и Македонаца (Историјско-етнографска расправа). Смедерево.
Поповић, Д. (1954), Велика Сеоба Срба 1690: Срби сељаци и племићи. Београд.
Радојичић, Ђ. Сп. (1953), Световна похвала кнезу Лазару и косовским јунацима. W: Јужнос- ловенски Филолог. 20, 127–142.
Ређеп, Ј. (2002), О греху и казни божијој као жанровским особеностима. W: Зборник Матице Српске за књижевност и језик. 50/1–2, 47–56.
Руварац, И. (1874), Повесна слова о кнезу Лазару, деспоту Стефану Бранковићу и кнезу Стефану Штиљановићу. W: Летопис Матице Српске. 117, 108–121.
Руварац, И. (1887), О кнезу Лазару. Нови Сад.
Симеоновић-Чокић, С. (1940), Српске привилегије. Нови Сад.
Слијепчевић, Ђ. (1978), Историја Српске Православне Цркве. Düsseldorf.
Старе српске биографије XV и XVII века. Цамблак. Константин. Пајсије (1936). Београд.
Стојановић, Љ. I (1902), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. I. Београд.
Стојановић, Љ. II (1903), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. II. Београд.
Стојановић, Љ. III (1905), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. III. Београд.
Стојановић, Љ. IV (1923), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. IV. Сремски Карловци.
Стојановић, Љ V (1925), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. V. Сремски Карловци.
Стојановић, Љ. VI (1926), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. VI. Сремски Карловци.
Томин, С. (2005), Дијак Добре и његов запис о Марку Краљевићу – једна прећутана тема српске средњовековне књижевности. W: Истраживања. 16, 211–220.
Трифуновић, Ђ. (1990), Азбучник срспких средњовековних књижевних појмова. Београд.
Веселиновић, Р. (1969), Јединство у разједињености. W: Српска Православна Црква 1219–1969.
Споменица о 750-Годишњици Аутокефалности, Издање Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Београд, 217–219.
Веселиновић, Р. (1949), Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности. Посебна издања САНУ. Одељење Друштвених Наука, књ. CLI. Београд.
Вукомановић, А. (1859), О кнезу Лазару. „Гласник Српског Ученог Друштва”, књ. XI. Београд, 108–118.
Eliade, M. (1993), Traktat o historii religii. Łódź.
Gil, D. (1995), Serbska hymnografia narodowa. Kraków.
Gil, D. (2005), Prawosławie. Historia. Naród. Miejsce kultury duchowej w serbskiej tradycji i współczesności. Kraków.
Kudelić, Z. (2004), Katoličko-pravoslavni prijepori o crkvenoj uniji i grkokatoličkoj Marčanskoj biskupiji tijekom 1737. i 1738. godine. W: Povijesni Prilozi. 27/27, 101–131.
Leśny, J. (1988), Historia Królestwa Słowian, czyli latopis popa Duklanina. Warszawa.
Naumow, A. (1998), Berło innowiercy. W: Dąbek-Wirgowa, T./Makowiecki, A. Z. (red.), Obraz kapłana, wodza, króla w kulturach słowiańskich. Warszawa, 15–21.
Rapacka, J. (1993), Dawna literatura serbska i dawna literatura chorwacka. Zarys dziejów. Warszawa.
Zieliński, B. (1998), Serbska powieść historyczna. Studia nad źródłami, ideami i kierunkami rozwoju. Poznań.
Чакић, С. (1982), Велика Сеоба Србса 1689/90 и патријарх Арсеније III Црнојевић. Нови Сад.
Ћоровић, В. (1910), Утјецај и одношај између старих грчких и српских записа и натписа. W: Глас СКА. LXXXIV.
Ћоровић, В. (1938), Узајамне везе и утицаји код старих словенских записа. W: Глас СКА. CLXXVI.
Даничић, Ђ. (1861), Похвала кнезу Лазару. „Гласник Српског Ученог Друштва”, књ. XIII. Београд, 358–368.
Даничић, Ђ. (wyd.) (1865), Живот Светога Симеуна и Светога Саве, написао Доментијан. Београд.
Даничић, Ђ. (wyd.) (1866), Животи краљева и архиепископа српских написао архиепископ Данило и други. Загреб.
Деретић, Ј. (2000), Етиде из старе српске књижевности. Нови Сад.
Деретић, Ј. (2005), Културна исторуја Срба. Предавања. Београд.
Доментијан (1988), Живот светога Саве и Живот светога Симеона. Прев. Л. Мирковић. Књ. 4. Београд.
Гил, Д. (1997), Мит „изабранога народа” у старој српској књижевности. W: Српска књижевност и Свето Писмо. Научни Састанак Слависта у Вукове Дане. Београд, 97–102.
Кенанов, Д. (2000), Озареният Григорий Цамблак. По материали от Вилнюските ръкописнии старопечатни сбирки. Велико Търново.
Маријановић-Душанић, С. (1994), Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века. Београд.
Мирковић, Л. (1922), Монахиња Јефимија. Сремски Карловци.
Наумов, А. (2007), Служба св. Милутину, Краљу Бањском – проблеми теологиje и поетикe.
W: Бојовић, Д. (red.), Манастир Бањска и доба краља Милутина, Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици. Ниш/ Косовска Митровица, 229–236.
Палавестра, П. (1991), Књижевност – критика идеологије. Књижевне теме IX. Београд.
Павловић, Л. (1965), Култови лица код Срба и Македонаца (Историјско-етнографска расправа). Смедерево.
Поповић, Д. (1954), Велика Сеоба Срба 1690: Срби сељаци и племићи. Београд.
Радојичић, Ђ. Сп. (1953), Световна похвала кнезу Лазару и косовским јунацима. W: Јужнос- ловенски Филолог. 20, 127–142.
Ређеп, Ј. (2002), О греху и казни божијој као жанровским особеностима. W: Зборник Матице Српске за књижевност и језик. 50/1–2, 47–56.
Руварац, И. (1874), Повесна слова о кнезу Лазару, деспоту Стефану Бранковићу и кнезу Стефану Штиљановићу. W: Летопис Матице Српске. 117, 108–121.
Руварац, И. (1887), О кнезу Лазару. Нови Сад.
Симеоновић-Чокић, С. (1940), Српске привилегије. Нови Сад.
Слијепчевић, Ђ. (1978), Историја Српске Православне Цркве. Düsseldorf.
Старе српске биографије XV и XVII века. Цамблак. Константин. Пајсије (1936). Београд.
Стојановић, Љ. I (1902), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. I. Београд.
Стојановић, Љ. II (1903), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. II. Београд.
Стојановић, Љ. III (1905), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. III. Београд.
Стојановић, Љ. IV (1923), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. IV. Сремски Карловци.
Стојановић, Љ V (1925), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. V. Сремски Карловци.
Стојановић, Љ. VI (1926), Стари српски записи и натписи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. VI. Сремски Карловци.
Томин, С. (2005), Дијак Добре и његов запис о Марку Краљевићу – једна прећутана тема српске средњовековне књижевности. W: Истраживања. 16, 211–220.
Трифуновић, Ђ. (1990), Азбучник срспких средњовековних књижевних појмова. Београд.
Веселиновић, Р. (1969), Јединство у разједињености. W: Српска Православна Црква 1219–1969.
Споменица о 750-Годишњици Аутокефалности, Издање Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Београд, 217–219.
Веселиновић, Р. (1949), Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности. Посебна издања САНУ. Одељење Друштвених Наука, књ. CLI. Београд.
Вукомановић, А. (1859), О кнезу Лазару. „Гласник Српског Ученог Друштва”, књ. XI. Београд, 108–118.
Lis-Wielgosz, I. (2018). Od ludu wybranego do narodu cierpiącego, wygnanego, tułaczego. Komplementarność motywów w literaturze staroserbskiej. Przegląd Wschodnioeuropejski, 9(2), 241–252. https://doi.org/10.31648/pw.3204
Izabela Lis-Wielgosz
Instytut Filologii Słowiańskiej UAM
Instytut Filologii Słowiańskiej UAM
Inne teksty tego samego autora
- Izabela Lis-Wielgosz, magistyka społeczno-kulturowa w średniowiecznej Serbii, czyli o strategii budowania wizerunku serbskich panujących , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 11 Nr 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
