On Serbian and Polish relations (a short chronological review until the end of the 19th century)
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, BeogradAbstract
The plurality of Polish literature in different forms is culturally diversified, withpolitical and historical contacts resulting in the appearance of modernism in both Serbia andPoland. The research performed by a Polish scholar from Serbia Miroslav Topić, has undoubtedlyshowed that essential changes in the poetry of Vojislav Ilić have coincided with him receivinga book of poetry (Poezye II) from the forerunner of Polish modernism Waclaw Rolicz-Lieder.It can, therefore, be assumed that this was the main reason in directing Ilić towards symbolism.The relationship between Rolicz-Lieder and Ilić also contributed to Polish language and literaturebecoming a subject in The Higher School of Belgrade just a few years later, in 1895. It should benoted that the Department of Polish language and literature still exists as a part of Slavic studiesin the Faculty of Philology at the University of Belgrade and the Faculty of Philosophy in NoviSad. Similarly, Serbian language and literature are studied in many universities in Poland suchas Warsaw, Cracow, Opole, Łódź, Gdansk and Torun among others.
Keywords:
historical contacts Polish language Serbian language Polish literature Serbian literature Faculty of Philology Faculty of PhilosophyReferences
Ilešić, F. (1929), Motyw „Żelisław i Ludomira”. W: Pamiętnik Literacki. XXVI/2, 232–241.
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Čarkić, M. Ž. (2018). On Serbian and Polish relations (a short chronological review until the end of the 19th century). Przegląd Wschodnioeuropejski, 9(1), 85–98. https://doi.org/10.31648/pw.3367
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Similar Articles
- Svetlana Taratuta, Tat’yana Mel’nik, The hero of the new sincerity era: an attempt of cultural, psychological and literary analysis of Evgeny Grishkovets’s monodramas , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 14 No. 1 (2023): East European Review
- Iryna Kononenko, The concept of a multilingual dictionary of „translator’s false friends”: problems and prospects , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 16 No. 2 (2025): East European Review
- Yury Snapkouski, Alexander Łappa (1802-1869) – Last Elected Minsk Governorate Marshal of Nobility: Part I: Genealogy and county activity (1823-1859) , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 14 No. 1 (2023): East European Review
- Anna Horniatko-Szumiłowicz, “Вовча зоря” and “Сталінка”: The lost generation through the eyes of Yevgen Pashkovsky and Oles Ulyanenko , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 11 No. 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Monika Karwacka, Image of Russia in literary blogs of Russian writers , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 11 No. 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Assel Kozhakhmetova, Axiological component of text world view (on the samples of Kazakhstani press) , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 11 No. 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Adam Adrian Ostanek Ostanek, For the inviolability of borders. The Polish-Soviet political dispute over the shape of the eastern border of Poland after World War II , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 14 No. 1 (2023): East European Review
- Aleksei Shlyakov, The image of nomadism in Russian reality , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 11 No. 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Urszula Doliwa, The transformation of the radio system in Poland in the context of changes in Eastern Europe. The analysis of the first licensing process , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 12 No. 1 (2021): East European Review
- Michaił L. Kotin, Esthetical heteronomy as creation principle of a fictional narrative: on the esthetical function of intertextuality , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 12 No. 1 (2021): East European Review
<< < 21 22 23 24 25 26 27 28 > >>
You may also start an advanced similarity search for this article.
