O serbsko-polskich kontaktach (krótki chronologiczny przegląd do końca XIX wieku)
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, BeogradAbstrakt
The plurality of Polish literature in different forms is culturally diversified, withpolitical and historical contacts resulting in the appearance of modernism in both Serbia andPoland. The research performed by a Polish scholar from Serbia Miroslav Topić, has undoubtedlyshowed that essential changes in the poetry of Vojislav Ilić have coincided with him receivinga book of poetry (Poezye II) from the forerunner of Polish modernism Waclaw Rolicz-Lieder.It can, therefore, be assumed that this was the main reason in directing Ilić towards symbolism.The relationship between Rolicz-Lieder and Ilić also contributed to Polish language and literaturebecoming a subject in The Higher School of Belgrade just a few years later, in 1895. It should benoted that the Department of Polish language and literature still exists as a part of Slavic studiesin the Faculty of Philology at the University of Belgrade and the Faculty of Philosophy in NoviSad. Similarly, Serbian language and literature are studied in many universities in Poland suchas Warsaw, Cracow, Opole, Łódź, Gdansk and Torun among others.
Słowa kluczowe:
historical contacts Polish language Serbian language Polish literature Serbian literature Faculty of Philology Faculty of PhilosophyBibliografia
Ilešić, F. (1929), Motyw „Żelisław i Ludomira”. W: Pamiętnik Literacki. XXVI/2, 232–241.
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Čarkić, M. Ž. (2018). O serbsko-polskich kontaktach (krótki chronologiczny przegląd do końca XIX wieku). Przegląd Wschodnioeuropejski, 9(1), 85–98. https://doi.org/10.31648/pw.3367
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Podobne artykuły
- Tomasz Gajownik, Stosunki rosyjsko-francuskie w przededniu podpisania paktu o nieagresji w 1932 roku w świetle polskich czynników wojskowych , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 11 Nr 1 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Adam Adrian Ostanek Ostanek, O nienaruszalność granic. Polsko-sowiecki spór polityczny o kształt wschodniej granicy Rzeczypospolitej po II wojnie światowej , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 14 Nr 1 (2023): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Anastasiya Albut, Genre Features of an Inscription (Dedication) , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 9 Nr 1 (2018): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Katarzyna Cichos, „Wartości” czy bezpieczeństwo? Polityka sąsiedzka UE (na przykładzie relacji z Ukrainą) , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 9 Nr 1 (2018): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Gulzira Kuatova, Manat Musatayeva, Representation of the functional-semantic field of futurality in the Victor Pelevins novel “Omon Ra” , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 8 Nr 1 (2017): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Yury Snapkouski, Aleksander Łappa (1802-1869) – ostatni marszałek szlachty guberni mińskiej z wyboru. Część I: Rodowód i działalność powiatowa (1823-1859) , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 14 Nr 1 (2023): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Iwona Anna Ndiaye, Образ Польши в русской эмигрантской прессе: по материалам «Иллюстрированной России» («La Russie illustrée», 1924-1939) , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 15 Nr 1 (2024): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Monika Gabryś-Sławińska, Oswajanie „śmiertelnego niebezpieczeństwa”. Rewolucja lutowa na łamach „Tygodnika Ilustrowanego” w 1917 roku , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 11 Nr 1 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Alla Kozhinowa, Энантиосемические явления в процессе формирования номинаций здоровья в диалектной речи , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 13 Nr 2 (2022): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Aleksander Kiklewicz, Pragmatic aspects of street protests discourse (on the example of protests in Belarus in 2020) , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 13 Nr 2 (2022): Przegląd Wschodnioeuropejski
<< < 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 > >>
Możesz również Rozpocznij zaawansowane wyszukiwanie podobieństw dla tego artykułu.
