O serbsko-polskich kontaktach (krótki chronologiczny przegląd do końca XIX wieku)
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, BeogradAbstrakt
The plurality of Polish literature in different forms is culturally diversified, withpolitical and historical contacts resulting in the appearance of modernism in both Serbia andPoland. The research performed by a Polish scholar from Serbia Miroslav Topić, has undoubtedlyshowed that essential changes in the poetry of Vojislav Ilić have coincided with him receivinga book of poetry (Poezye II) from the forerunner of Polish modernism Waclaw Rolicz-Lieder.It can, therefore, be assumed that this was the main reason in directing Ilić towards symbolism.The relationship between Rolicz-Lieder and Ilić also contributed to Polish language and literaturebecoming a subject in The Higher School of Belgrade just a few years later, in 1895. It should benoted that the Department of Polish language and literature still exists as a part of Slavic studiesin the Faculty of Philology at the University of Belgrade and the Faculty of Philosophy in NoviSad. Similarly, Serbian language and literature are studied in many universities in Poland suchas Warsaw, Cracow, Opole, Łódź, Gdansk and Torun among others.
Słowa kluczowe:
historical contacts Polish language Serbian language Polish literature Serbian literature Faculty of Philology Faculty of PhilosophyBibliografia
Ilešić, F. (1929), Motyw „Żelisław i Ludomira”. W: Pamiętnik Literacki. XXVI/2, 232–241.
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Čarkić, M. Ž. (2018). O serbsko-polskich kontaktach (krótki chronologiczny przegląd do końca XIX wieku). Przegląd Wschodnioeuropejski, 9(1), 85–98. https://doi.org/10.31648/pw.3367
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Podobne artykuły
- Alexandra Pletneva, Baby care: practices, texts and cultural conflicts , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 8 Nr 1 (2017): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Anna Horniatko-Szumiłowicz, “Вовча зоря” and “Сталінка”: The lost generation through the eyes of Yevgen Pashkovsky and Oles Ulyanenko , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 11 Nr 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Monika Karwacka, Obraz Rosji w blogach literackich pisarzy rosyjskich , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 11 Nr 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Assel Kozhakhmetova, Axiological component of text world view (on the samples of Kazakhstani press) , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 11 Nr 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Aleksei Shlyakov, The image of nomadism in Russian reality , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 11 Nr 2 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Urszula Doliwa, Transformacja systemu radiofonii w Polsce w kontekście zmian w Europie Wschodniej. Analiza pierwszego procesu koncesyjnego , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 12 Nr 1 (2021): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Michaił L. Kotin, Esthetical heteronomy as creation principle of a fictional narrative: on the esthetical function of intertextuality , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 12 Nr 1 (2021): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Galina Sinko, Tatyana Sidnenko, Ol’ga Erokhina, Changes in the life of Germans in St. Petersburg in the late 19th – early 20th century , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 12 Nr 1 (2021): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Larisa Zhukovskaya, New phenomena in usage of the lexemes mentalitet and mental’nost’ in contemporary Russian speech , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 11 Nr 1 (2020): Przegląd Wschodnioeuropejski
- Tatiana Semashko, Somatic cultural code of Ukrainians through the prism ofperceptive stereotyping , Przegląd Wschodnioeuropejski: Tom 8 Nr 1 (2017): Przegląd Wschodnioeuropejski
<< < 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 > >>
Możesz również Rozpocznij zaawansowane wyszukiwanie podobieństw dla tego artykułu.
