On Serbian and Polish relations (a short chronological review until the end of the 19th century)
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, BeogradAbstract
The plurality of Polish literature in different forms is culturally diversified, withpolitical and historical contacts resulting in the appearance of modernism in both Serbia andPoland. The research performed by a Polish scholar from Serbia Miroslav Topić, has undoubtedlyshowed that essential changes in the poetry of Vojislav Ilić have coincided with him receivinga book of poetry (Poezye II) from the forerunner of Polish modernism Waclaw Rolicz-Lieder.It can, therefore, be assumed that this was the main reason in directing Ilić towards symbolism.The relationship between Rolicz-Lieder and Ilić also contributed to Polish language and literaturebecoming a subject in The Higher School of Belgrade just a few years later, in 1895. It should benoted that the Department of Polish language and literature still exists as a part of Slavic studiesin the Faculty of Philology at the University of Belgrade and the Faculty of Philosophy in NoviSad. Similarly, Serbian language and literature are studied in many universities in Poland suchas Warsaw, Cracow, Opole, Łódź, Gdansk and Torun among others.
Keywords:
historical contacts Polish language Serbian language Polish literature Serbian literature Faculty of Philology Faculty of PhilosophyReferences
Ilešić, F. (1929), Motyw „Żelisław i Ludomira”. W: Pamiętnik Literacki. XXVI/2, 232–241.
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Jakóbiec, M. (1964), Początki sławy literackiej Vuka Karadžicia w Polsce. W: Анали Филолошког факултета. IV, 177–183.
Kot, W. (1962), Dramat polski na scenach chrowackich i serbskich do roku 1914. Kraków.
Pęgierska-Piotrowska, R. (1972), Aleksandra Sapiehy „Podróże po kraiach sławiańskich odbywane...”. W: Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Wrocław, 71–79.
Wrocławski, K. (1987), Macieja Stryjkowskiego zainteresowania epiką słowiańską. W: Barański, Z. (red.), Polska – Jugosławia. Związki i paralele literackie. Wrocław, 5–16.
Živančević, M. (1976), Osolineum i Matica srpska. Novi Sad.
Živanović, Đ. (1936), Dositej Obradović a Polacy. W: Ruch Słowiański. I, 46–50.
Бошков, М. (1996), О српској рецепцији Хронике света Мартина Бељског. W: Сто година полонистике у Србији. Београд, 147–167.
Буњак, П. (1995), Две српске књижаре у 20-веку и њихова улога у популарисању пољске књижевности. W: Славистика. I, 97–105.
Буњак, П. (1997а), Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Београд.
Буњак, П. (1997б), Рецепција пољске књижевности код Срба (од осме деценије XIX века до 1941). Београд.
Буњак, П. (1997в), Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности (поводом стогодишњице смрти). W: Филолошки преглед. XXVI/1–2, 139–162.
Буњак, П. (2001), Пољски романтичари у препевима Николе Манојловића-Рајка. W: Polonica et polono-serbica. Огледи и скице. Београд.
Георгијевић, К. (1936), Српскохрватска народна песма у пољској књижевности. W: Студија из упоредне историје словенских књижевности. CXV/30, 1–3.
Драговић, С. (1996), Пољaци лекари у Србији у XIX веку. W: Сто година полонистике у Србији. Београд.
Дурковић-Јакшић, Љ. (1971), Југословенско-пољска сарадња 1772–1840. Нови Сад.
Живановић, Ђ. (1941), Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд.
Зелић, Г. (1897), Житије... I. Београд.
Зелић, Г. (1898), Житије... III. Београд.
Новаковић, С. (1877–1879), Леђан град и Пољаци у српској народној поезији. W: Летопис Матице српске. CXX, 159–174.
Павић, М. (1972), Гаврил Стефановић Венцловић. Београд.
Петровић, С. (1976), Пољски тринаестерац и извори и традиције. W: Прилози за КЈИФ. XLII/1–4, 201–223.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. IX. Београд.
Скерлић, Ј. (1966), Сабрана дела. X. Београд.
Страњаковић, Д. (1939), Како је постало Гарашаниново „Начертаније”. W: Споменик СКА. XCI, 65–115.
Суботин, С. (1966), Романи Теодора Томаша Јежа (Zigmunta Milkovskog) о Југословенима. Београд.
Топић, М. (1968), Вацлав Ролић-Ледер – први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас. W: Анали филолошког факултета. VIII, 417–443.
Трифуновић, Ђ. (1981) Леси и Лешка земља у старој српској књижевности. W: Зборник за славистику Матице српске. 21, 59–67.
Школство Србије (1980), Школство Србије. Документи и казивања (1804–1918). Београд.
Čarkić, M. Ž. (2018). On Serbian and Polish relations (a short chronological review until the end of the 19th century). Przegląd Wschodnioeuropejski, 9(1), 85–98. https://doi.org/10.31648/pw.3367
Milosav Ž. Čarkić
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Similar Articles
- Grzegorz Jasiński, Soviets against the Union of Armed Struggle and the Home Army 1939-1945 , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 14 No. 1 (2023): East European Review
- Roman Jurkowski, Współczesne białoruskie, polskie i rosyjskie badania biograficzne dotyczące dziejów Europy Środkowo-Wschodniej w XIX wieku , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 10 No. 2 (2019): Przegląd Wschodnioeuropejski Tom 10 Nr 2 (2019)
- Vladimir Feshchenko, R. Jakobson as Mediator of Cultural Transfer between Linguistics and Literary Experiments , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 9 No. 2 (2018): East European Review
- Aigul Zhumabekova, Verbalization of Kazakh nomadic culture in the work of Adolf Januszkiewicz: linguо-translational aspects , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 13 No. 1 (2022): East European Review
- Jolanta Brzykcy, The Favière text of first-wave Russian émigré literature: the Arcady of exiles , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 15 No. 1 (2024): East European Review
- Tatiana Shchuklina, Precedent phenomena as the source of non-usual word-formation in the contemporary Russian mass media , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 8 No. 1 (2017): East European Review
- Ewa Banasiewicz-Ossowska, Migrations of Polish Jews from the Soviet Union to Lower Silesia after World War II in the accounts of their participants , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 15 No. 2 (2024): East European Review
- Karina Zając-Haduch, Дура зеленая czy дорогушка сдобная? – about the valuation of women in the Russian rural prose , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 8 No. 2 (2017): East European Review
- Daniya Zagidullina, Tatar literature at the turn of the XX–XXI centuries: transformation of realism , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 9 No. 1 (2018): East European Review
- Mikołaj Banaszkiewicz, The reception of the newspaper ‘Novoe Vremya’ (1868-1871) in the Russian Empire. A contribution to the history of press reception in the era of great reforms , Przegląd Wschodnioeuropejski: Vol. 13 No. 1 (2022): East European Review
<< < 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 > >>
You may also start an advanced similarity search for this article.
